Туристичка организација Грачанице
Tourism organization of Gracanica

Манастир Грачаница


Историја


Стефан Урош II - Краљ Милутин је саградио манастир Грачаницу 1321. године и посветио га Успењу Пресвете Богородице. Манастир је грађен на темељима византијске базилике из VI века. Изградња је трајала од 1310. до 1318. године, након чега је три године фрескописан. 

На основу повеље краља Милутина, која је у целости сачувана у десном параклису на западном зиду манастира, дознајемо околности под којима је текла градња. Исписана је у 53 реда, завршава се краљевим потписом и годином 6830. по тадашњем Византијском календару, односно, 1321. година по Јулијанском календару. 

Ово је последња од укупно 42. задужбине које је саградио краљ Милутин.

Манастир Грачаница је 2006. године уписан у Листу светске културне баштине UNESСO-а.


Архитектура


Манастир Грачаница, због јединствености архитектуре и фрескописа, представља бисер српске средњовековне архитектуре. Грађен је у византијско-српском стилу као петокуполно здање са основом уписаног крста. 

Садашња основа Грачанице се састоји из два дела: главни део цркве саграђен 1321. године и припратa која је дозидна уз првобитну фасаду цркве крајем XIV века. Главни део цркве се састоји из наоса, олтарског простора, унутрашње припрате, опходних бродова и бочних капела. У оквиру главног дела манастира налази се и просторија на спрату коју је краљица Симонида користила за молитву и по предању је позната као „тајна одаја краљице Симониде“.

За градњу зидова коришћени су камен и опека, док је мермер коришћен само за декорацију.


Фрескопис


Фрескопис у манастиру Грачаница дело је солунских уметника Михаила и Евтихија. На улазу у главни део цркве налазе се фреске са ликовима краља Милутина, ктитора манастира, и његове жене краљице Симониде, ћерке византијског цара Андроника II.

На централној куполи насликани су Исус Христ Пантократор, пророци и еванђелисти. У предњем делу наоса налазе се фреске на којима су породично стабло династије Немањића и Страшни суд. Циклуси великих празника, Христовог страдања, Христовог рођења и Васкрсења, призори из живота Богородице, призори из живота светог Николе и Календар светих су осликани на наосу манастира. У припрати се истичу следеће фреске: Богородица са Христом на престолу са анђелима, апостоли Петар и Павле, крштење Исусово и српски патријарси и архиепископи.